Proteklih 10 godina, Yes Men su postali zloglasno smeli kreativni duo anti-korporativnih zajebanata. U njihovom novom filmu, “The Yes Men Fix the World”, Andy Bichlbaum i Mike Bonanno (poznati u ne-aktivisti?kom životu i kao Jacques Servin i Igor Vamos) objašnjavaju metodologiju: “Ono što radimo jeste da se predstavljamo kao predstavnici korporacija koje nam se ne dopadaju“, vele. “Pravimo lažne websajtove i ?ekamo da nas ljudi pozovu na konferencije.”
A kada ih pozovu, Yes Men glume da su predstavnici kompanija poput Halliburton ili Exxon, ili tela poput STO (World Trade Organization), i predstavljaju logiku korporativne pohlepe.
Na primer, za 20-ogodišnjicu ekološke katastrofe u mestu Bhopal (Indija), Bichlbaum se pojavio na BBC kao predstavnik Dow Chemical, koja poseduje Union Carbide, kompaniju odgovornu za katastrofu iz 1984. Predstavio je plan od 12 milijardi dolara medicinske pomo?i za 120,000 žrtava i sanacije mesta katastrofe. Tržišna vrednost kompanije opala je za 2 milijarde dolara za cela 23 minuta, pre nego što je podvala otkrivena i Dow požurio da objasni kako uopšte ne namerava da udovolji zahtevima žrtava za obešte?enje.
“The Yes Men Fix the World” premijerno je prikazan u New Yorku, 7. oktobra, a u ostalim gradovima projekcije su po?ele 23. oktobra. Kratko nakon premijere, Bichlbaum je govorio za Foreign Policy in Focus (Mark Engler).
Mark Engler: Kako je prošao film?
Andy Bichlbaum: Odli?no. Ljudima se dopao. Izašli su na ulice. Tokom prve nedelje projekcije, ljudi su napuštali sale i istr?avali na ulicu (smeh).
Naravno, mi smo ih ohrabrili. U sredu, neko iz Rainforest Action mreže pojavio se nakon projekcije i rekao publici da obližnja banka, Chase Bank, jeste poslednja banka koja finansira ekološki devastiraju?e rudarenje. Skoro svi iz sale skupiše se ispred banke koju su ukrasili ugljem. Iscrtali smo ?itav plo?nik ispred banke, da bismo pokazali kako izlgeda kada se uništi neka sredina. Sre?om, mnogi su ukapirali o ?emu se radi.
Mi smo i želeli da film podsti?e aktivnost. Bilo je lepo videti organizatore protesta pred publikom, “‘ajmo, svi”, i svi po?oše u akciju. To je lep ose?aj; to je logi?no.
Engler: Koncept izazka iz sale sa publikom podse?a me na “Born Standing Up” Stiva Martina u kojem on eksperimentiše sa stand-up komedijom od 70-ih godina. U jednom trenutku, on izvodi publiku iz kluba i nastavak njegovog programa odigrava se na ulici. Interesuje me da li ste tražili inspiraciju u ovakvim programima?
Bichlbaum: Mi smo bukvalno zalutali u ovo što radimo. Od tada, otkrili smo da dosta ljudi radi sli?nu stvar. Tako su nam i oni inspiracija. Ali ono što rade Yes Men nije zapo?elo tako što smo gledali druge zabavlja?e i rekli “E, mi ?emo tako”. Nama se to jednostavno dogodilo.
Mi smo planirali da idemo na demonstracije u Sijetlu 1999, na veliki protest protiv STO, i nismo uspeli da odemo. Tada smo postavili lažni vebsajt na kojem smo se predstavili kao STO. Nije nam ni palo na pamet da ?e ljudi misliti da je to pravi sajt STO, i da ?e nam pisati, ali to se zapravo desilo. Tako smo po?eli da dobijamo pozive na konferencije, i odlu?ili da odemo.
Engler: Ovog novembra oveležava se 10 godina od protesta u Sijetlu. Da li se aktivizam menjao tokom ovih 10 godina?
Bichlbaum: Mislim da se tokom 10 godina, aktivizam orijentisao prema grupama i pokretima. Naravno, od samog po?etka, on je i zasnovan na “pokretu svih pokreta”, antiglobalisti?kom pokretu. I, naravno, demonstracijama u Sijetlu, koje su postavile ovaj pokret na mapu Prvog sveta. Do tada je pokret bio prisutan u Meksiku i drugim zemljama koje su ose?ale teret globalizacije, ali Sijetl je ovo pitanje postavio i pred najbogatije zemlje.
To što smo propustili Sijetl, dovelo nas je do ?udnog oblika našeg aktivizma. Prvo smo bili zadovoljni što pose?uju našu stranicu na kojoj ismevamo STO. Onda, 2003. godine, dobili smo pismo od jednog Bhopal aktiviste koje je glasilo, “Ok, napravili ste puno pri?e o STO i na?inu na koji globalizacija uništava ljude. Sada biste možda trebali pokušati da u?inite nešto druga?ije, pomažu?i specifi?nu borbu koju vodi hiljade ljudi, a koji su direktne žrtve katastrofe.”
Tako smo odlu?ili da u?inimo nešto povodom Bgopal katastrofe. Postavili smo lažni Dow sajt na dowethics.com. Ostalo je istorija. Dobili smo poziv kao Dow, od strane BBC, gde smo mogli da damo izjavu koju je prenelo oko 600 ?lanaka u SAD. Ovo je bio ogroman uspeh za nas – toliko pažnje za stvarne probleme ljudi. Od onda radimo i sara?ujemo za mnogim aktivisti?kim grupama.
…
Engler: U filmu se vide scene u kojima ste veoma nervozni i napeti, pre odlaska na televiziju ili izlaska na konferenciju. Da li su ove vaše šale uvek tako napete?
Bichlbaum: Neverovatno su napete – i zabavne. Kao bungee jumping, pretpostavljam, ali imaju cilj. (smeh) Neverovatna navala adrenalina. Iscrpljuju?e je. Ali imate moju preporuku. ?ak i ako je samo zabava u pitanju.
Engler: Kako objašnjavate svoj rad?
Bichlbaum: Kažemo da je to dobra zabava. Mi ništa ne krijemo, sve otkrivamo – kako se uvu?i na velike konferencije i kako se predstaviti kao neko ko nisi. Sve naše tajne su na challenge.theyesmen.org. ?esto je toliko jednostavno da se samo pojaviš na konferenciji, uzmeš bedž i ušetaš unutra.
Ali, mi ne smatramo da je to najboji na?in. To je samo naš na?in.
Mi kažemo ljudima: Otkrij do ?ega ti je zaista stalo – o ?emu zaista brineš. I pokušaj da zaklju?iš šta treba da u?iniš da bi se ose?ao bolje. Onda prona?i druge ljude, koji ose?aju isto što i ti. Pridruži im se i – uradi to.
Engler: Da li se sadržaj vašeg rada menjao, proteklih nekoliko godina, od ekonomskog kolapsa?
Bichlbaum: Definitivno. Pre svega, i zbog toga što sada imamo naprednog predsednika. A uz ekonomsku krizu, nepotreno je objašnjavati ljudima da free market i nije baš tako dobra ideja. Ideja da treba bogatašima dozvoliti da se pobrinu o svemu mora biti ukinuta (smeh).
Sre?om, naš film ima jednu poruku, ne možemo ?ekati da neko drugi promeni stvari. Moramo to u?initi sami. Kažemo: “U?ini nešto. Sada. I ne kukaj.”
Ništa me više ne nervira, nego kad ?ujem kuknjavu liberala kako politi?ari ne?e da urede svet onako kako mislimo da treba. Jedini krivci za to smo mi, zato što nas mrzi da iza?emo na ulice.
